Kako se facebook uplašio

Eto, doživeh i to. Možda završim i u nekom mitu, kao drveće u našoj prošlosti.
Običan klik na nečiju objavu, bez provere,zabranjuje dalje objavljivanje od strane FB. Jedna tako moćna mašinerija, uplašila se mojih tekstova...Tako ispada i to zbog procene (pogrešne) jedne osobe, koja je odgovorno tvrdim ekološki nepismena. Da nije, ne bi to uradila.
U mojim tekstovima se borim za zaštitu prirode, borim se da pomognem bolesnim ljudima koji prolaze kroz iste probleme kao i ja, koji se bore protiv melanoma i leukemije.
Ako to nisu tekstovi koji su napisani od srca, sa namerom da pomognu, već su tekstovi sa neželjenim sadržajem, onda ne znam koji su. Pišem na osnovu iskustva, ne lupetam tek da bi nešto rekla. I pišem ono o čemu razmišljam i šta me muči, a nisam jedina.
Nikog ne teram da čita ako mu se ne sviđa. Koga davim, ne mora ni da me ima za prijatelja ovde na FB.
Bez provere je dozvoljeno, tek tako, da moj blog bude proglašen sa nepoželjnim sadržajem. Majke ti?! A koji su željeni? Ako je zbog zaštite šuma i reka, pa i drugi pišu o tome. A ako je zbog toga što nekog nisam prihvatila za prijatelja ili odgovorila na muvanje preko poruka...pa, sve jedno, valjda postoji neko (u tom FB) ko će prvo da pročita pa tek onda sudi.
Meni je, iskreno, ovo došlo kao dobra reklama. Već sam smislila par varijanti kako ću da nastavim sa objavljivanjem tekstova. Ovo me samo učvrstilo u ubeđenju da pišem još više i bolje.
A tom koji me blokirao, razlog me neinteresuje, poručujem-OBRAZUJ SE MALO PO PITANJU EKOLOGIJE, za svoje dobro i dobro tvojih potomaka. Zatucanost nikom nije dobro donela.
Toliko od mene.
12.1o.2019.