DIZANJE SVESTI

 U svetu se sve više daje akcenat povratku prirodi uvođenjem zakona o zaštiti čovekove sredine. A mi? I dalje stojimo u jednom mestu. Ono što zabrinjava je to što ljudi mnogo pričaju i mnogo obećavaju ali retko kad istraju do kraja, radi postizanja cilja unapređenja naše ekologije i stvaranja jedne zdrave životne sredine koja misli na sutra. Ljudi kada vide fotografije na televiziji i internetu često uzviknu - Pa zar je moguće da ja ovde živim? Da li je ovo stvarno moj grad? Kakva nam je ovo država? A pritom zaboravljamo da svaki pojedinac čini tu državu koja baca smeće ne izlazeći iz kola na ivicu puta, da bacamo opuške kroz prozor iz svoje sobe nama samima ispod prozora solitera, da bacamo šut od gradnje u reku, da stari namešaj bacamo u šumu, svaki, svaki dan. Greh je baciti otpad u prirodu ali isto tako, greh je i ćutati o tome jer prećutno odobravamo takve postupke.  Tako se ništa ne rešava.

  I nećemo poverovati u to kako se šume održavaju dobro ili kako je pravilan odnos pošumljavanja sa sečom.
   Apsolutno svuda je mito i korupcija u svim mogućim oblastima u našoj zemlji, a ljudi, „oguglali“, naviknuti na sve to, postaju i sami počinioci zlodela, samim time što ćute i ne rade ništa da poboljšaju situaciju. Zašto inteligencija sa vrha neće da značajnije promoviše neminovnost većeg održavanja i gajenja šuma? Verovatno je Srbija pokrivena šumama mnogo manje nego što zvanično piše. To je horor!
  Moramo menjati svoj odnos prema takvim stvarima. Svako od nas treba da digne glas ili svojim radom doprinese da životnu sredinu koju smo nasledili od svojih predaka, istu takvu predamo u ruke našim potomcima.

 Ekološki značaj šuma ogleda se u njihovom uticaju na vazduh, vodu, zemljište, klimu, biljni i životinjski svet, kao i na prostor u celini. Na prvom mestu šume služe kao prečistač vazduha (zato su i dobile epitet ”pluća biosfere”), zatim predstavljaju i filter za dobijanje pijaće vode(najveći broj izvora nalazi se u šumskim područjima), imaju ulogu u zaštiti zemljišta od erozije, ublažavaju klimatske promene...

  U borbi sa prirodom, prvi će pasti čovek, slogan je Nacionalnog parka Fruška gora. Ipak, ukoliko je to božji čovek, pašće cela šuma. Transformaciju brda u brisani prostor obližnji vikendaši samo nemo posmatraju i kažu – ovoliku seču ne pamte.

  Po svojoj prirodi, životna sredina prevazilazi političke i pravne okvire i granice koje je stvorio čovek. Zato je jako bitna saradnja svih država ako želimo da popravimo i poboljšamo život na ovoj planeti.

  Mnogi uzimaju životnu sredinu zdravo za gotovo, ali pritisak na ograničene resurse planete Zemlje raste neviđenom brzinom. Moramo uložiti napor da podignemo nivo javne svesti, da koristimo resurse na efikasniji način i da iskorenimo štetno i rasipničko ponašanje. U suprotnom, buduće generacije će biti lišene onoga što im po pravu pripada.

Životna sredina se ne završava na granicama država. Vazduh, voda, mora i životinjski svet ne znaju za granice. 

13.09.2019.